Poslici
PretražiPrijavi se

Toplotne pumpe

Ugradnja i servis toplotnih pumpi — instalateri grejanja i električari koji znaju kako pravilno povezati sistem. Smanji račune za grejanje uz energetski efikasno rešenje.

Zanati uključeni u projekat

Električar

1 majstor

Instalater grejanja

0 majstora

Provereni majstori

O projektu

Toplotna pumpa uzima toplotu iz vazduha, zemlje ili vode i prenosi je u dom — uložiš 1 kW struje, dobiješ 3-4 kW toplote. Razlog zašto je to hub, a ne jedna kategorija, je što ugradnja zahteva minimum dva zanata: instalatera grejanja koji povezuje pumpu na sistem i električara koji vodi novi strujni krug i osigurače. Oslanjanje na jednog čoveka koji „zna i jedno i drugo" obično završi tako što električni deo bude odrađen napola, pa pumpa radi, ali ne efikasno.

Postoje tri tipa: vazduh-voda (najčešći, najjeftiniji, dovoljno dobar za većinu klima), zemlja-voda (skuplji, traži kopanje sondi, ali stabilniji zimi) i voda-voda (najefikasniji, ali traži pristup podzemnim vodama). Za prosečnu kuću u BiH ili Srbiji vazduh-voda je razuman izbor.

Razlozi za ugradnju su konkretni: računi za grejanje padnu 40-60% u poređenju sa strujom ili lož uljem, nema više dimnjaka i ugljen-monoksida, a u nekim opštinama postoje subvencije od 30-50% cene. Sistem traje 15-20 godina uz minimalno održavanje.

Kroz Poslici instalatera grejanja i električara birate odvojeno i proveravate da li su ranije radili sa toplotnim pumpama — to je specifičan posao i nije svako radio.

Pogledaj instalatere grejanja sa iskustvom u toplotnim pumpama u svom gradu.

Često postavljana pitanja

Koliko košta ugradnja kompletnog sistema?
Vazduh-voda toplotna pumpa za kuću od 100 m² košta 8.000-15.000 KM sa ugradnjom, zavisno od proizvođača i snage. Zemlja-voda sistem ide od 18.000 do 30.000 KM zbog kopanja sondi. U cenu računajte i bojler za sanitarnu vodu (1.500-3.000 KM) i eventualno radijatore ili podno grejanje ako ih nemate.
Mogu li da zadržim postojeće radijatore ili podno grejanje?
Podno grejanje je idealno za toplotnu pumpu jer radi na nižoj temperaturi vode (35-40°C). Klasični radijatori rade na 60-70°C, što pumpu tera da troši više struje. Mogu se zadržati, ali je efikasnost manja — ili se ugrađuju veći radijatori koji greju na nižoj temperaturi. Instalater će izračunati šta se isplati u vašem slučaju.
Koliko struje troši?
Za kuću od 100 m² u proseku 4.000-6.000 kWh godišnje za grejanje i toplu vodu. To je 800-1.200 KM godišnje po trenutnim cenama struje. U poređenju sa lož uljem ili strujnim grejanjem, ušteda je 50-70%. Trošak najviše zavisi od izolacije kuće — neizolovana kuća će trošiti dvostruko više.
Da li radi zimi na -15°C i nižim temperaturama?
Moderne vazduh-voda pumpe rade do -20°C, ali im efikasnost pada na ekstremno hladne dane — umesto 4 kW po 1 kW struje, daju 2 kW. Zato kvalitetne pumpe imaju i električni grejač kao pomoć za par najhladnijih dana u godini. U južnijim regionima gde su zime blaže, sistem radi praktično bez problema.
Koliko traje ugradnja?
Sama ugradnja vazduh-voda pumpe traje 2-4 dana ako su radijatori ili podno grejanje već postavljeni. Ako se menja kompletan sistem grejanja, računajte nedelju do deset dana. Zemlja-voda sistem traje duže zbog kopanja sondi — ukupno 2-3 nedelje. Najbolje vreme za ugradnju je proleće ili rana jesen, ne usred sezone grejanja.